World Music Asocijacija Srbije

World Music Association of Serbia

HOME   ENGLISH  BANDS ARTISTS PROMOTERS  MAGAZIN ETNOUMLJE  EDUKACIJA  PROJEKTI  FESTIVAL  WMAS REC  LINKS   CONTACT

WORLD MUSIC SAMIT   SWM INTERNET RADIO >>   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

Budite obavešteni, primajte Newsletter World music asocijacije Srbije, prijavite se na našu mailing listu. 

Poštovani, Vaša interesna organizacija „World music asocijacija Srbije” započinje da objavljuje „Newsletter” u elektronskom obliku, koji ćemo slati na adrese sa naše mailing liste. „Newsletter” ćemo objavljivati više puta godišnje, kada se za to stvore uslovi, odnosno prikupi dovoljno materijala. Ako Vam je „Newsletter” samo prosleđen preko nekog drugog, a želite da se prijavite na našu listu, samo nam pošaljite poruku na naš e-mail: etnoumlje@yahoo.com da želite da primate „Newsletter”. Rad „World music asocijacije Srbije” pomažete i tako što ćete „Newsletter” proslediti Vašim poznanicima koji se profesionalno ili amaterski zanimaju za „world music”. 

Cilj „Newsletter”-a je da sažeto obaveštava o proteklim i predstojećim događajima koji se odnose na zbivanja prvenstveno na domaćoj, a potom i na inostranoj „world music” sceni. „Newsletter” je, između ostalog, namenjen za najave i izveštaje sa festivala, koncerata, promocija novih albuma i ostalih vesti, kao i za sve druge korisne informacije koje se tiču rada „world music” sastava u Srbiji i ovdašnje „world music” scene.

Vidite Newsletter World music asocijacije Srbije #1 [24. maj 2011.]

Vidite Newsletter World music asocijacije Srbije #2 [19. okt 2011.]

Iz naše foto arhive o počecima world music u Srbiji: „Paganke” i Vlatko Stefanovski na koncertu u Konaku knjeginje Ljubice 1987. godine; Foto: El Gvojos

Opis fotografije: Kompozitor Vojislav Kostić je 1987. godine organizovao sa Radio-televizijom Beograd koncert sastava Lala Kovačev Group u podrumu Konaka knjeginje Ljubice u Beogradu, za mali broj ljudi sa pozivnicom. Ovaj koncert je snimljen i emitovan na televiziji. Tako je nastala sada već antologijska emisiji „Izvorni folklor i džez Lale Kovačeva”, u režiji Ratka Ilića i pod uredništvom Vokija Kostića, koja je emitovana na RTB 1987. godine. Emisija sadrži muzičke numere: „Gde si Mile”, „Oj, devojko”, „Kosmajsko nadigravanje”, „Izgubljeno jagnje”, „Vedro nebo puno sjajnih zvezda”. Učesnici: Lala Kovačev, bubnjevi; Vlatko Stefanovski, gitara; Vojin Draškoci, kontrabas; Georgi Dimitrovski, truba; Uroš Šećerov, udaraljke; pevačka grupa „Paganke”: Svetlana Đurić, Julija Perić, Kristina Stojković, Verica Gajević; frulaška četvorka: Dobrivoje Todorović, Mile Jovanović, Dragoljub Nešković, Tomislav Mihajlović; Duvački orkestar Feada Sejdića. Ova emisija je, nesumnjivo, snažno uticala na mnoge jazz muzičare u Srbiji da svoje stvaralaštvo obogate folklornim motivima. Novi pravac, koji će ubrzo biti imenovan kao „world music”, počeo je da se razvija u Srbiji.

Radio emisija „Put svile” od sada i u formi potkasta

Ivana Komadina

Poznata radio emisija „Put svile”  koja se emituje na Radio Beogradu 2, od nedavno se može čuti i u formi potkasta na adresi: www.radiobeograd.rs Svaka epizoda biće dostupna mesec dana.
Pravo uživanje za sve poklonike „muzike sveta” u Srbiji predstavlja muzički program „Put svile” koji se od septembra 2002. godine emituje nedeljom na Radio Beogradu 2 u terminu od 13 do 14 časova. Emisiju uređuje i vodi muzikološkinja, muzička kritičarka i novinarka Ivana Komadina, članica The World Music Charts Europe.

Uz koristan prateći komentar koji nas bliže upoznaje sa kulturom, istorijom i narodom odakle je potekla, u „Putu svile“ osluškujemo muziku koju najčešće nikad ranije nismo čuli, niti ćemo imati prilike jer autorka odnekud iskopava same bisere nama nepoznatih kompozicija.

Kada smo svojevremeno upitali Ivanu Komadinu kako gleda na emisiju koju sa uspehom uređuje, dobili smo sledeći odgovor:

Ivana Komadina:  U proleće 2002. godine trebalo je da pređem sa Trećeg programa Radio Beograda na Drugi program i razmišljala sam o emisiji koju bih mogla da ponudim novoj redakciji.  Iza sebe sam imala dve decenije radnog iskustva i pokušala sam da zamislim kakva bi to bila emisija koju bih radila bez ikakvih žanrovskih ograničenja, a sa najvećim mogućim uživanjem.
Ideju koja me je nagnala da se upustim u ovu avanturu dugujem čuvenom violončelisti kineskog porekla. To je uvek iznenađujući i radoznali Jo Jo Ma, koji, kao što sigurno znate, već više od sedam godina okuplja muzičare, kompozitore i etnomuzikologe od Mediterana do Japana, podstičući ih da se posvete proučavanju i negovanju tradicionalne muzike svojih naroda.

Ideja vodilja ovog projekta, da je tradicionalni Put svile pre 2500 godina narodima sa tog podneblja značio ono što nama danas znači Internet, navela je i mene da sama počnem da otkrivam na koje se sve načine odrazila ta komunikacija među udaljenim narodima. Čim se uroni u taj ogromni prostor od Portugala, preko obala Mediterana, Bliskog istoka, Centralne Azije, sve do Kine i Japana, otvara se jedan ogroman krug tema. Neke od njih pokušala sam da obradim u svojim emisijama: počev od čuvenih putnika, preko istorije religija, tehnika izrade svile, tepiha, nakita, trgovanja, proslavljanja novih godina, kulinarskih tajni, različitih veština pravljenja i ispijanja čaja, sve do građevinskih veština potrebnih da se preživi u pustinji ili podigne dobar nomadski šator.

Ono što me je uvek posebno intrigiralo jeste činjenica da narodi, koji su vekovima ratovali, najčešće sviraju iste instrumente i pevaju veoma slične melodije, da su ratnička plemena koja su u krvi pokoravala velike civilizacije, na kraju, bivala sama pokorena kulturom upravo tih naroda koje su isprva pokušavala da unište. Na žalost, ta ogromna prostranstva Azije, u kojima je smeštana i kolveka naše civilizacije, ni danas ne prestaju da budu poprišta najsurovijih sukoba.

Možda baš zbog toga, nastojim u svojim emisijama da podsetim da je na ovom ogromnom prostranstvu sve vreme postojao i onaj bolji deo ljudske istorije: onaj koji svedoči o dragocenosti otkrivanja i upoznavanja novih svetova, o bogatstvu koje se stvara prožimanjem udaljenih kultura, i dubokim sponama koje i nas, sa ovih prostora, vezuju sa narodima udaljenim hiljadama kilometara.

Intenziviran je rad diskografske kuće WMAS Records

Novi logo etikete WMAS Records

„Krajnje je vreme da se suprotstavimo ovom glavnom blatnjavom toku, koji srozava muziku na običnu robu za žvakanje i jednokratnu upotrebu. Ono najkvalitetnije, najinventivnije i najmaštovitije u ljudima treba da izađe na videlo - a već toliko toga ima urađenog i neobjavljenog, i toliko toga će tek nastati”. Papa Nik, programski urednik WMAS Records-a. 

Nezavisna diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine sa ciljem da promoviše „world music” izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević, urednik Srpskog world music magazina „Etnoumlje”. Programski urednik je Veljko Nikolić-Papa Nik, jedan od rodonačelnika world music u Srbiji.

Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna (naplaćuju se samo osnovni troškovi štampe albuma u iznosu od 1 evra, i po potrebi troškovi poštanskih usluga - oko 1 evra) i namenjena su prvenstveno u promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja WMAS Records-a je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. 

Sva svoja izdanja, WMAS Records objavljuje u ediciji „World Music From Serbia”.

Pojedina izdanja WMAS Records-a mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta na adresi:  swminternetradio.podomatic.com

WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka. Pozivamo sve zainteresovane „world music” sastave u Srbiji, koji poseduju neobjavljene studijske snimke ili snimke koncertnih nastupa zadovoljavajućeg kvaliteta ili žele da objave reprezentativnu kompilaciju, da nam se obrate.

Više o WMAS Records-u: www.worldmusic.autentik.net/wmas_records.html

U nedelju, 13. novembra, navršava se godinu dana od smrti Miloša Petrovića

Miloš Petrović
Foto: El Gvojos

U nedelju, 13. novembra, navršava se godinu dana od smrti Miloša Petrovića (1952-2010), čembаliste, džez i world muzičаra, kompozitora, muzičkog kritičara, književnika i profesora nа Fаkultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Delo Miloša Petrovića je nesvakidašnje! Njegov opus je snažno uticao na razvoj „nove etničke muzike” u Srbiji. Uspeo je da pokrene mnoge umetnike da stvaraju drugačiju muziku, nadahnutu muzičkom baštinom sa prostora odakle potiču a ne da uzore traže u drugim i dalekim kulturama kojima ne pripadaju.
Petrović je u svakoj prilici podržavao rad „World music asocijacije Srbije” kao član Nadzornog odbora.
Članovi WMAS i Redakcije magazina „Etnoumlje” saosećaju sa njegovom porodicom. Sećanje na tebe oživljavamo svakodnevno, tvojim audio zapisima i pisanom zaostavštinom.

U pripremi je specijalno izdanje magazina „Etnoumlje” povodom 30 godina od začetka world music u Srbiji

Radna verzija naslovne strane
specijalnog broja „Etnoumlja”

Redakcija magazina „Etnoumlje”, kojoj su pridruženi brojni saradnici, od početka 2011. godine priprema specijalni broj magazina „Etnoumlje” koji će biti objavljen tokom jeseni 2012. godine. „Specijal” objavljujemo povodom trideset godina od začetka world music u Srbiji. Na preko 200 stranica, između ostalog, biće objavljene liste do kojih smo došli glasanjem: lista od 30 najznačajnijih world music sastava i umetnika u Srbiji, lista od 30 najznačajnijih world music albuma objavljenih u Srbiji, lista od 30 najznačajnijih momenata za razvoj world music u Srbiji i druge liste. Biće predstavljeni festivali, promoteri, radio emisije... Pripremamo više prikaza na temu world music teorije, istorije i kritike. Donosimo veći broj intervjua, neobjavljenih fotografija... Iznenađenje koje pripremamo uz „specijal” je poster „Srpski world music all stars orkestar”. Nadamo se da će ovo izdanje značajno doprineti popularizaciji i afirmaciji world music u Srbiji i na pravi način predstaviti domaću world music scenu u periodu od 1982. do 2012. godine.
Članovi proširene Redakcije „specijala” su: Oliver Đorđević (urednik magazina i predsednik UO „World music asocijacije Srbije”), Marija Vitas (zamenica urednika, etnomuzikološkinja), Bojan Đorđević (promoter, član „World Music Charts Europe”), Ivana Komadina (muzikološkinja, članica „World Music Charts Europe”), prof. dr Mirjana Zakić (FMU, Katedra za etnomuzikologiju), doc. dr Selena Rakočević (FMU, Katedra za etnomuzikologiju), dr Jelena Jovanović (Muzikološki institut SANU), mr Iva Nenić (asistentkinja na Katedri za etnomuzikologiju FMU), ma Vesna Karin (asistentkinja na podgrupi za etnomuzikologiju, Akademija umetnosti u Novom Sadu), mr Milica Simić (etnomuzikološkinja), ma Marija Dumnić (Muzikološki institut SANU), Đorđe Tomić (prevodilac), Aleksandar Saša Markićević (jazz promoter, Radio Beograd), Branislav Dejanović („Nišvil” art producent, jazz kritičar), Dragomir Milenković (kompozitor), Branislav Nikolić (novinar), Nikola Glavinić (muzički urednik), Dragana Bajić-Miss I Dread (reggae promoterka), ma Ivana Ljubinković (etnomuzikološkinja), ma Dragana Stojanović (etnomuzikološkinja), Ana Martinović (etnomuzikološkinja), Aleksandar Nikolić (promoter tango pokreta), Zoran Bugarski (promoter tamburaškog pokreta), Jovana Lukić (etnomuzikološkinja), Srđan Asanović (etnomuzikolog), Nebojša Bogićević (etnomuzikolog), Uroš Smiljanić (muzički kritičar), Vojislav Pantić (jazz publicista), Predrag Milanović (etnomuzikolog i muz. producent) i Zoran Janković (muzički kritičar).

Pozivamo vas na ekskluzivni koncert iz ciklusa "Listen to Africa", četvrtak, 29. decembar 2011. u klubu „Ilegala” (Plato) u Beogradu, početak u 22h

Uz  velikog  muzičara  iz  Senegala,  Kemo Soundioulou Cissoko-a,  koji  potiče iz  čuvene muzičke familije Zapadne Afrike i svira koru (afrička harfa) i đembe,  kao i perkusionistu i organizatora  ovog  muzičkog  spektakla,  Igora  Vincetića, nastupiće  i istaknuti beogradski muzičari: Vasil Hadžimanov, Branko Trijić, Marko Kuzmanović i Miroslav Tovirac. Na sceni,  iste  večeri,  posebno  iznenađenje  predstavljaće  i  specijalni  gosti-vokalni i instrumentalni izvođači. Ulaznice po ceni od 300 rsd mogu se kupiti u pretprodaji, u knjižari „Plato“ kod Filozofskog fakulteta. Broj mesta u klubu je ograničen.

Objavljena je publikacija „World music u Srbiji: Tradicije, poreklo, razvoj”

Izgled naslovne strane

Istraživač Muzikološkog instituta SANU, mr Rastko Jakovljević objavio je novu knjigu pod nazivom „World Music u Srbiji: Tradicije, poreklo, razvoj”, u izdanju Muzičke omladine Srbije. U sklopu ovogodišnjeg Kviza Muzičke omladine Srbije biće organizovano i ekipno takmičenje učenika srednjih škola na temu World Music, odnosno poznavanja materije koja je obrađena ovom publikacijom. Studiju prati i CD izdanje sa mnogobrojnim muzičkim primerima.

U subotu, 30. aprila, u Etnografskom muzeju u Beogradu, uspešno je održan drugi World music samit

Udruženje „ World music аsocijаcijа Srbije”, u subotu 30. аprilа 2011. godine, orgаnizovаlo je okupljаnje interesenаtа zа „muziku svetа” u Srbiji. Nа Drugom „World music sаmitu” u Etnogrаfskom muzeju u Beogrаdu, uz prisustvo pedesetаk muzičаrа, muzikologа, promoterа i poklonikа „muzike svetа”, obratili su se Milivoj Mićа Mаrković (klаrinetistа, sаksofonistа i kompozitor), Nenаd Jelić (perkusionistа, kompozitor i producent), Mаrijа Vitаs (etnomuzikolog, zаmenicа urednikа mаgаzinа „Etnoumlje”) i Oliver Đorđević (predsednik UO аsocijаcije i gl. urednik mаgаzinа „Etnoumlje”).

Gospodin Marković je sa prisutnima podelio uspomene na nedavno preminulog kompozitora, čembalistu i profesora Miloša Petrovića, sa kojim je predvodio South Quartet, tokom druge polovine 1990-ih godina. Ova sećanja, objavićemo u narednom broju magazina „Etnoumlje”.

Nenad Jelić je, između ostalog, takođe govorio o saradnji sa Milošem Petrovićem, još iz vremena jazz sastava „Interaction”. Jelić je i pokrenuo diskusiju na temu odnosa „world music” i tradicionalne muzike. U diskusiju su se potom uključili i posetioci Samita (world music umetnici i etnomuzikolozi), što smatramo veoma korisnom stvari, jer se otvaraju brojna pitanja na koja treba odgovoriti, a odnose se na pravac „world music”, s obzirom da su tumačenja ovog pojma u Srbiji veoma različita. U narednom broju „Etnoumlja” objavljujemo intervju sa Nenadom Jelićem. Takođe, planiramo da nastavimo sa diskusijom na temu odnosa tradicionalne i world muzike.

Marija Vitas je opširno predstavila nove dvobroje magazina „Etnoumlje”, dok je Oliver Đorđević ukratko nagovestio značajnu publikaciju – „specijal” Etnoumlja, povodom trideset godina od začetka world music u Srbiji, koja će biti objavljena naredne godine.

Na kraju, Đorđević je podsetio prisutne dа je nedаvno pokrenut Srpski world music (SWM) internet rаdio u formi podkаstа. Među prioritetimа naveo je i pаrtnerstvo sа studijom „Kаčаrа” sа ciljem dа se muzičаrimа omogući dа pod povoljnim uslovimа snimаju svojа izdаnjа, zаtim ustаnovljenje „ World music nаgrаde” kao i nаstаvаk edicije аudio izdаnjа pod nаzivom „ World music from Serbiа”.

U muzičkom delu nаstupili su sаstаvi „Institut” iz Beogrаdа, i „Morаitikа” iz Novog Sаdа.

Fotografije sa drugog World music samita, Beograd, 30. april 2011. Foto: Tomislav Jović i El Gvojos

O World music asocijaciji Srbije

Logo WMAS

„Tradicionalna izvorna muzika svakog naroda na svetu je globalnog karaktera i pripada globalnom nasleđu celokupnog čovečanstva. Jedino ona održava i uspeva da očuva izvornu vezu čoveka i čoveka, a ne neke istorije, geografije, ekonomije itd. I uvek kada se na globalnom svetskom planu nametala potreba za novim muzičkim stilom, uvek je to počinjalo od tradicionalne muzike.” (Dragan Dautovski, makedonski muzičar i kompozitor). 

Novo razumevanje kulture zvuka začeto je početkom 1980-ih godina spontanim kompromisom između drevnih (tradicionalnih) muzičkih kultura i savremenih muzičkih tokova. Ovakva koherencija proizvela je kulturni pravac-poližanr jednostavno nazvan „world music” („muzika sveta”). „World music” je zahvaljujući svojoj umetničkoj širini vrlo brzo dobio na značaju u modernom društvu. On je mnogo više od bukvalnog shvatanja pojma „muzika”, jer svojim konceptom dotiče sociološko - filozofske ideje Novog doba. „World music” doprinosi viđenju sveta sastavljenog od nebrojano mnogo lokalnih tradicija i nacionalnih muzika koje su međusobno različite ali ipak jednake po svojoj vrednosti. 

World music festival „Etnomus” je među prvima u Srbiji osetio potrebu za afirmacijom „world music” kulture. Nastao je 1997. godine sa finansijskom podrškom Fonda za otvoreno društvo-Srbija. Skromno ali značajno, World music festival „Etnomus” je do 2006. godine (kada je prestao da se održava) predstavio preko 200 umetnika „world music” opredeljenja iz Srbije i drugih balkanskih zemalja, u 12 programskih večeri održanih u Jagodini i Beogradu. 

Uvidevši da je festival „Etnomus” za kratko vreme uspeo da edukuje publiku i podstakne na dalji rad umetnike „world music” orijentacije, grupa entuzijasta okupljenih oko festivala odlučila je da osnuje „World music asocijaciju Srbije (W.M.A.S.), 12. decembra 2000. godine kao nevladinu i neprofitnu organizaciju. Novi Statut udruženja donet je 18. decembra 2009. godine, dok je preregistracija izvršena u Agenciji za privredne registre 2011. godine. Matični broj udruženja je 17384830. Preuzmite Statut World music asocijacije Srbije >>

Osnovni zadaci organizacije su afirmacija nacionalne „world music” kulture, edukacija društva i saradnja sa organizacijama i pojedincima istih opredeljenja u svetu. Radi ostvarenja svojih ciljeva, aktivisti organizacije pokreću niz akcija među kojima su najznačajnije: 

• Organizacija „World music samita”, naučnih skupova i objavljivanje radova koji razmatraju pitanja vezana za „world music”,

• Objavljivanje Srpskog world music magazina „Etnoumlje”, 

• Formiranje Informativnog servisa sa Registrom koji sadrži bazu podataka o srpskim sastavima, umetnicima, promoterima i organizacijama „world music” orijentacije, 

• Formiranje „world music” arhive audio, video, foto i pisane dokumentacije, 

• Objavljivanje promotivnih izdanja u okviru edicije „World music from Serbia” u saradnji sa WMAS Records-om

• Serbian World Music SWM Internet Radio u formi potkasta.

Intervju sa Oliverom Đorđevićem, predsednikom UO WMAS za špansku novinsku agenciju EFE

Oliver Đorđević
Foto: Stanislav Milojković

EFE: Koliko se balkanska narodna muzika sluša u svetu danas?

Oliver Đorđević: Globalni trend, nazvan „world music”, verovatno je najkontroverzniji muzički pravac u istoriji muzike. Jednostavno, možete biti poklonik „muzike sveta”, opsednuti koncertima i audio izdanjima koje ova etiketa nudi, ili do zgražavanja mrzeti ovaj pravac. „World music” ili volite ili se nje gnušate. Isti je slučaj i sa, uslovno nazvanom, „balkanskom muzikom”. 

Zahvaljujući marketinškom triku, ekspanzija „muzike sveta”, započeta polovinom 1980-ih godina, sladunjavo uspešno je predstavila novi muzički pravac kao egzotiku Trećeg sveta. U ovaj „neotkriveni i daleki svet” ušao je i Balkan. Prvenstveno zahvaljujući producentima iz Velike Britanije, do nedavno, sinonim za balkansku muziku bila je Bugarska i njena polifonija, pre svih hor „Mistični glasovi Bugarske”. Zahvaljujući „world filmu”, sa prostora ex-Yu svetu je predstavljena makedonska muzika, sastava „Anastazija” (film „Pre kiše”) i ciganska muzika, u svom izvornom obliku ili u obradi Gorana Bregovića (filmovi Emira Kusturice). 

Čini se da se na tome stalo, a Balkan ima još mnogo toga neotkrivenog. Surova istina je da muzička industrija nema sluha za sve.

Ubeđen sam, da nije bilo rata, festival u Guči bi postao svetska muzička atrakcija, mnogo više od onoga što je sada na svetskoj koncertnoj mapi. Trenutak opšte „world music” pomame je propušten.

EFE: Kada je poraslo interesovanje za tu muziku, i medju slušaocima i medju izvodjačima, i po Vašem mišljenju zašto bas sada, a ne ranije, na primer pre 40 ili 50 godina?

- „World music” je trgovinska marka, brend-ako ćemo preciznije. Dogovorom producenata iz Velike Britanije, nastala je ova odrednica, iako je, naravno, i ranije postojala i tradicionalna muzika i različite sinteze koje su uključivale folklor. Stavljanje tradicionalne muzike i ostalih muzika koje su nastale na njenoj osnovi pod istu kapu, izazvalo je veliko interesovanje. Ovoj marketinškoj igri, značajnu logističku podršku pružili su i sve brojniji festivali i sajmovi (WOMAD i WOMEX), mediji (fROOTS, Songlines), promoteri (radio emisije Charlie Gilletta)… Zasićenje popularnom kulturom, koje je dostiglo svoj vrhunac, uslovilo je povratak korenima. Takođe, traganje za neotkrivenim svetovima, egzotikom, što je „world music” vešto ponudio, učinio je ovaj pravac privlačnim. Na kraju, sve više imigranata u zemljama bogatog Zapada, snažno je uticalo na stvaranje novih kulturnih vrednosti u tim zemljama. U tome vidim osnovne razloge „world music” ekspanzije.

EFE: Koje uticaje je kroz istoriju primala ovdašnja izvorna muzika?

- Uticaja na srpsku izvornu muziku kroz istoriju je dosta, kao i na čitavu kulturu i umetnost. Kada se govori o ovom pitanju, situaciju treba sagledati u širem kontekstu uticaja na čitav Balkan. Možda najbolji odgovor na kompleksno pitanje koji su strani uticaji integrisani u našu današnju tradicionalnu muziku dobijamo ako sagledamo i analiziramo opus nedavno preminulog kompozitora i čembaliste Miloša Petrovića. To je zvuk Levanta kao sublimat Mediterana, različitih kultura, religija, običaja; spoj sakralne i vizantijske muzike, različitost melodija, metričkih struktura; prepliću se vremena, perspektive; ima nečeg predačkog i mitskog.

EFE: Da li ima umetnika u svetu koji stvaraju muziku inspirisani zvucima iz naših krajeva?

- Svakako da ima, ali je toga sve manje. U SAD-u najveći uticaj imaju balkanski trubački orkestri, čak postoje i udruženja tzv. „Balkanijanci”, a da mnogi od njihovih članova nikada nisu ni kročili na Balkan, sa razlogom, jer bi iluzija nestala. Ono što, u biti, njih privlači je nestvarna i mistična „zemlja” Balkan, muzika je u drugom planu.

Čini mi se da je isti povod i kod drugih koji u svom stavralaštvu koriste balkansku muziku. Većina ovih umetnika, može „našu” muziku samo sterilno akademski reprodukovati, slušajući audio zapise, ali ne shvatajući njenu poruku, emocije, istoriju… Takva muzika nije živa.

Srećom, umetnici su sve više svesniji da se moraju okrenuti sopstvenom muzičkom nasleđu, nečemu što najbolje poznaju i što je u njima, da bi dostigli umetnički vrhunac. Plagijat, da ne kažem krađa, poput onoga što je činio Deep Forest, danas trpi ozbiljne osude.

EFE: Koliko naši muzičari rok, pop, klasični, stvaraju pod uticajem folklorne muzike, bilo domaće ili strane?

- Domaća rok muzika je započela da koristi folklorne motive nastankom „pastirskog roka” Bijelog dugmeta, pod uticajem tendencija sa Zapada (recimo Džordž Harison je sarađivao sa Ravi Šankarom). Mnogo pre toga, srpski džez kompozitor Vojislav Bubiša Simić je uradio džez obrade tradicionalne narodne muzike, takođe i Duško Gojković.

Ako bolje analizirate današnju scenu, videćete dosta nekadašnjih rokera koji su u svom stvaralaštvu koristili folklorne motive, a sada su čist „world music” (na primer Bregović, Bilja Krstić, Ljuba Ninković…)

Danas je teško oceniti šta je etno-pop (možda ono što radi Madam Piano) ili folk-rok (najbliži tome su sastav „Popečitelji”).

Još ću pomenuti skorašnji projekat koji je na programu imao dela tradicionalne muzike priređena za Big bend RTS-a u džez aranžmanu, od strane poznatih domaćih aranžera (Zvonimir Skerl, Duško Gojković, Ivan Ilić...) i uz vokalnu pratnju Bilje Krstić. Za ovaj projekat se može reći da je, na neki način, nastavak onoga što je radio Lala Kovačev na albumu „Izvorni folklore i džez”.

Sa savremenom klasičnom muzikom u Srbiji nisam upoznat.

Izvestan broj sastava svoj opus uspešno bazira na kulturama iz udaljenih krajeva: Beltango kvintet, Quintecho (tango), Shira U’tfila (jevrejska), Ansambl Pachamama (muzika Južne Amerike), Bateria Sambansa (brazilska, afrička), So Sabi (afrička), Orthodox Celts, Irish Stew, Tir Na N'og (irska), J’haz Klezmori (klezmer), Kamala (indijska muzika)… Sve aktivnija je i reggae scena.

Sve napred navedeno možemo svrstati pod odrednicu „world music”. Možda je u tome i najveći problem ovog pravca.

EFE: Ko odavde predstavlja svetu našu muziku?

- Naravno Bregović (mada nisam siguran da li je državljanin Srbije), Boban i Marko Marković orkestar, Boris Kovač, Sanja Ilić i „Balkanika”, Slobodan Trkulja, Emir Kusturica & No Smoking Orchestra, Svetlana Spajić, Lajko Feliks, Kal… Smatram da znatno više izvođača iz Srbije zaslužuje angažman u inostranstvu, ali je to pitanje za našu državu politiku, od nje sve zavisi.

EFE: Da li je jedna od aktivnosti WMAS-a i popularizacija domaćih umetnika koji sviraju domaću izvornu muziku? U tom smislu, koja vrsta ili pravac te naše muzike ima najbolji prijem u svetu i zašto: da li bolje prolazi izvorna muzika u izvornom obliku ili obradjena na moderan nacin, ili u skladu sa nekim od aktuelnih muzičkih pravaca ? Koja vrste obrade bolje prolazi kod inostranih slušalaca, a koja kod domaćih?

- U jednom svom autorskom tekstu, Joe Boyd, poznati „world music” producent poručio je umetnicima iz nerazvijenog sveta da „nema ničeg lošeg u upućivanju muzičara na snagu sopstvenog muzičkog nasleđa ili sugestiji da su im izgledi da se dokopaju stranih tržišta veći ako se drže onoga što ih čini jedinstvenim na svetu”.

To je i cilj „World music asocijacije Srbije”: negovati prave muzičke vrednosti, pre svega podržavati one umetnike i sastave koji ne degradiraju našu muzičku baštinu. Samo tako ćemo sačuvati naš kulturni identitet i ponuditi svetu ono što traži od nas. Sve ostalo, imaju u izobilju.

Razgovor vodila: Snežana Stanojević

Intervju sa Oliverom Đorđevićem, predsednikom UO WMAS za Radio „Zlatousti” i portal lice.rs

Kontroverzan muzički polužanr „world music” bio je inspiracija za osnivanje magazina „Etnoumlje”, glasila „World Music asocijacije Srbije” 2007. godine. Ja sam sasvim slučajno naletela na magazin surfujući internetom, zaintrigirao me je naziv, a posle čitanja par on-line brojeva potražila sam i glavnog urednika Olivera Đorđevića sa kojim je vođen ovaj razgovor.

Kakvo neobično ime “Etnoumlje”, otkud to?

Oliver Đorđević:: Naziv „Etnoumlje”, i sami možete da pretpostavite, izveden je iz pojma „jednoumlje”, nekome se to dopada, nekome se ne dopada, a mi pod ovim pojmom podrazumevamo narodno mišljenje, odnosno jedno šire gledanje na narodnu kulturu. Radilo se prvenstveno o marketinškom potezu, jer korisno je da naziv bude primamljiv i da nije uobičajen, što olakšava pretragu na internetu.

„Etnoumlje” je „world music” magazin ili magazin „muzike sveta” i bavi se teorijom, istorijom i kritikom, i na svaki način nastoji da afirmiše „world music” stvaralaštvo iz Srbije, ali i da čitaocima na pravi način predstavi poližanr „world music”, pre svega aktuelnosti iz Srbije, kao i dešavanja na globalnom nivou - izvođače, umetničku misao „world music” itd. Pokušavamo to pre svega preko naših sve brojnijih saradnika. Moram da priznam da je u početku, 2007. godine, bilo dosta problema oko formiranja redakcijskog tima, koga danas čini velika eminentna ekipa muzikologa, muzičkih kritičara, promotera... U prvim brojevima smo pomalo lutali tematski zato što nismo imali uzore, recimo, ne postoji nijedan sličan časopis sa ovom problematikom na Balkanu. Postoji u Engleskoj, SAD, nekim nordijskim zemljama, ali na Balkanu ne.

Kakav je pravac world music, koliko je rasprostranjen po svetu?

- „World music” je dosta kontroverzan muzički poližanr, to je i opšti stav muzikologa, zbog njegove složenosti i nedorečenosti. Ako bih pokušao da pojasnim pravac, „world music”, reći ću da je to pre svega trgovinska marka. Dogovorom grupe producenata iz Velike Britanije nastala je ova odrednica. Naravno, i ranije je postojala tradicionalna muzika i različite sinteze koje su uključivale folklor, ali te 1987. godine zvanično je nastala odrednica „world music”, pre toga se sve to što je sadržavalo folklor u muzici, recimo što je radio Dejvid Brn i Brajan Ino ili Jan Garbarek i ostali iz ECM etikete, nazivalo „world beat”. Dakle, 1987. godine, dogovorom producenata, pravac je promenio naziv i započeo novi život i ekspanziju. Ovoj marketinškoj igri značajnu logističku podršku pružili su i brojni festivali i sajmovi poput WOMAD-a i WOMEX-a, umetnici poput Pitera Gebrijela, pomogli su i štampani i online mediji fRoots, Songline i drugi časopisi koji prezentuju „world music”, a naročito su pomogli promoteri u marketinškoj kampanji, pre svega radio emisije Čarlija Džileta na BBC3.

Tako je u Britaniji, a kako je kod nas?

- Kod nas je taj pravac, tada okarakterisan kao etno-džez, počeo da se razvija pre svega zahvaljujući Lali Kovačevu i Vojinu Mališi Draškociju pre trideset godina. Lala je bubnjar evropskog renomea koji je dugo godina živeo u inostranstvu, dok je Mališa naš poznati kontrabasista (na žalost sada zaboravljen) koji je još početkom 1980-ih godina stvarao sinteze folklora i džeza u formi improvizacije. Na nagovor Mališe, Lala je 1982. godine osnovao poznati, sada već kultni sastav „Grupa Lale Kovačeva”, koji su, pored pomenutog Mališe, činili mnogi eminenti muzičari Nenad Jelić, Vlatko Stefanovski, Jova Maljoković, Bata Kanda, Uroš Šećerov, članovi pevačke grupe „Paganke”, orkestar Feata Sejdića... U opusu ove grupe džez je uključivao i folklor, počevši od prvog albuma „Balkanske impresije” iz 1982. godine tako da ovu godinu smatramo godinom kada je začet „world music” pravac u Srbiji. Tim povodom, imaćemo niz aktivnosti sledeće godine, kada proslavljamo trideset godina postojanja „world music” u Srbiji.

U čemu je razlika ove muzike od one koju nazivamo etno muzikom?

- I dan danas deo stručne javnosti, ne priznaje odrednicu „world music”, jer rekao sam da je to marketinški naziv, nego je nazivaju etno muzikom ili etničkom muzikom. Po meni razlika postoji. Pod „world music” smatram neke evidentne sinteze između savremenih muzičkih tokova i tradicionalne muzike (recimo ono što u Srbiji radi Bilja Krstić i „Bistrik” ili Sanja Ilić i „Balkanika”), a pod odrednicu „etno muzika” ili „etnička muzika” bih svrstao muziku koju predstavljaju novotradicionalne pevačke grupe ili pevači, kao što su „Paganke“, „Moba“, Svetlana Spajić i dr. Oni nastoje da nastave i ožive tradiciju u njenoj 'autentičnoj' formi ili sa varijacijama, baš kao što to rade i tradicionalni izvođači.

Magazin „Etnoumlje“ promoviše nekoliko interesantnih ideja: registraciju srpskih World Music sastava, izradu promotivnih CD-a, stvaranje zakonskog akta koji će urediti finansiranje srpske „world music” scene i stvaranje arhive, odnosno fonoteke ove muzike, pa čak i pokretanje internet radija. Šta ste od toga uspeli da realizujete?

- Do sada je registrovano oko stotinu sastava i umetnika koji deluju samostalno, dok u Srbiji postoji oko dve stotine sastava sa kojima „World music asocijacija Srbije” ostvaruje kontakte. Zbog inertnosti naših umetnika, registracija nije urađena u potpunosti. Ovi sastavi sa većim ili manjim uspehom opstaju na našoj sceni, što nije lako. Cilj registracije je da sagledamo snagu ovdašnje „world music” scene i pokazalo se da je ona najjača u Srbiji. Mnogo je umetnika, trenutno oko 700-800 uključeno u ovu scenu. Ponavljam da „world music” podrazumeva sintezu tradicionalne muzike i savremenih muzičkih tokova. Snaga ovog pravca znači i da će tradicija biti sačuvana, što je vrlo značajno za kulturu ove zemlje.

Što se tiče objavljivanja albuma, pokrenuli smo „WMAS records” izdavačku kuću i imamo veliku podršku svih umetnika. U pitanju je nezavisna diskografska kuća osnovana 2007. godine koja objavljuje male tiraže najrazličitih snimaka od studijskih preko koncertnih do demo snimaka, i, evo, koristim priliku da pozovem sve zainteresovane „world music” sastave i umetnike u Srbiji koji poseduju ovakve snimke, zadovoljavajućeg kvaliteta, da nam se obrate. Sledeće ekskluzivno izdanje je živi album Miroslava Tadića. Znaju svi koliko je ovo značajno ime, koji živi u Americi. Planiramo kompilacijski album Nenada Jelića, album Papa Nika, to su vrhunci umetnici.

Kada govorimo o partnerskom odnosu sa državom, naišli smo na dobru podršku oko cele zamisli, imali smo neke razgovore u Ministarstvu kulture, želeli smo da u osnovi primenimo nordijski sistem kao najnapredniji, sa našim dopunama i izmenama primerenim našoj situaciji, da bi se što uređenije finansirala „world music” u Srbiji. Osnova naše zamisli je da umetnici sami, dogovorom, odlučuju, naravno po strogim kriterijuma i uzimajući kvalitet kao osnovno merilo, kome će biti dodeljena sredstva, u kom iznosu i za koje potrebe. Trenutna situacija je takva da se dešava da više puta idu sredstva jednom umetniku ili sastavu, što nije dobro. Zato sa zalažemo za donošenje podzakonskog akta koji će na pravi način urediti finansiranje „world music” u Srbiji.

Radio za sada skromno opstaje u formi potkasta, dok je proces formiranja srpske „world music” arhive neprestan.

Razgovor vodila: Gordana Jocić

Postanite član World music asocijacije Srbije

Pomognite nam u nastojanju da vaša interesna NVO World Music Asocijacija Srbije unapredi svoje delovanje tako što ćete postati član uduženja. Dobrodošli u organizaciju koja će na najbolji način zastupati Vaše interese.
Preuzmite upitnik za članstvo >>

Uvodna reč u novom broju magazina Etnoumlje

REČ UREDNIKA 

Poštovani poklonici world music,

NVO „World music asocijacija Srbije”, kao izdavač ovog magazina i servis svih interesenata za world music u Srbiji, nastavlja sa svojim aktivnostima. Naši prioritetni poslovi ostaju formiranje Registra svih world music sastava i umetnika u Srbiji, izdavačka delatnost u okviru diskografske kuće „WMAS Records” i unapređenje Serbian world music internet radija u formi potkasta koji je nedavno otpočeo sa radom.
Osim ovih poslova, krajem 2010. godine započeli smo opsežne pripreme za obeležavanje značajnog jubileja tokom jeseni 2012. godine: 30 godina od začetka world music u Srbiji. Ovim povodom biće objavljeno „specijalno” izdanje magazina „Etnoumlje”, i organizovani prigodan koncert i izložba fotografija, o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni na našem internet portalu i putem Newsletter-a.
U dvobroju pred vama, između ostalog, objavljujemo intervjue sa gitaristom svetskog renomea Miroslavom Tadićem, Jovanom Matićem (povod je 25 godina od osnivanja „Del Arno Benda”), Dorom Hristovom (dirigentkinjom hora „Mistični glasovi Bugarske”)… Uobičajeno, donosimo prikaze sa više festivala i koncerata, kritike novih albuma i stručne tekstove koji razmatraju pitanja vezana za „world music”.
I ovog puta, pozivamo vas da se aktivno uključite u rad World music asocijacije Srbije i svojim prilozima, predlozima i sugestijama doprinesete kvalitetu magazina „Etnoumlje”. Obaveštavamo sve one koji ne dođu do primerka štampane verzije magazina, s obzirom da se štampa u skromnom tiražu, da je isti dostupan u pdf formatu na našem sajtu.
Svako dobro do sledećeg broja.

Pogledajte online verzije svih brojeva Etnoumlja >>

SWM (Serbian World Music) Internet Radio Potkast

SWM Internet Radio  Realizacija SWM INTERNET RADIJA u formi podcasting-a (po ugledu na fROOTS Radio) otpočela je 15. februara 2011. godine na internet adresi: swminternetradio.podomatic.com Više o SWM Internet Radiju >>

Aktuelno

Šaljite nam informacije Poštovani, prostor koji sledi je namenjen za najave i izveštaje sa festivala, koncerata, promocija novih albuma i ostalih vesti, kao i za sve druge korisne informacije koje se tiču rada world music sastava u Srbiji. Svakodnevno nam šaljite izveštaje o radu vašeg sastava kao i fotografije na adresu: etnoumlje@yahoo.com

Eyot Promotivna fotografija

NIŠKI BEND EYOT MEĐU POBEDNICIMA MEĐUNARODNOG TAKMIČENJA „MIDEM OFF 2012” U konkurenciji više od hiljadu sastava svih muzičkih žanrova iz celog sveta, bend „Eyot” iz Niša proglašen je za jednog od tri pobednika takmičenja „MIDEM OFF 2012”. „Eyot” je kao nagradu dobio showcase nastup na „MIDEM” festivalu koji će se održati krajem januara 2012. u Kanu. Festival „MIDEM” („Marché International du Disque et de l'Edition Musicale”) osnovan je 1967. godine. Okuplja muzičare, privrednike, kreatore kulturne politike i novinare iz čitavog sveta nizom konferencija, i predstavlja prestižni svetski forum za prezentaciju novih muzičkih trendova i muzike kao proizvoda, poslovne razgovore, politička i pravna pitanja iz te oblasti. Nakon izdavanja albuma za američko tržište, uspešnih nastupa u Dubaiju, Minhenu, Sofiji, Solunu, Saransku, „Eyot” ovom pobedom zauzima mesto na svetskoj muzičkoj sceni i potvrđuje da je jedan od najboljih predstavnika naše muzike u svetu. [WMAS]

Omot albuma „get Naked”

PROMOCIJA DRUGOG ALBUMA SASTAVA „NAKED” U četvrtak, 15. decembra 2011. godine u UK Parobrod, od 17h, beogradski world music sastav „Naked” promoviše svoj drugi album – „Get Naked” i dva spota za kompozicije „Havla” i „2 Funk 4 Ya”. Spotove možete pogledati na sledećim linkovima: http://www.youtube.com/watch?v=ow8132PmUU8 http://www.youtube.com/watch?v=W9B7HEXmfBI&feature=related [wmas]

Logo ansambla „Metamorphosis”

ANSAMBL METAMORFOZIS (ENSEMBLE METAMORPHOSIS) I VIOLISTA SAŠA MIRKOVIĆ U OKVIRU NJIHOVE REDOVNE SEZONE ODRŽAĆE DVA KONCERTA Prvi koncert pod nazivom „Savremena dela srpskih autorki“ biće održan u petak 16. decembra 2011. godine u Domu kulture Studentski grad sa početkom u 20h, u okviru ciklusa koncerata “Lasciar vibrare” umetnička muzika XX i XXI veka. Nastupaju Saša Mirković viola, ansambl Metamorfozis (Ensemble Metamorphosis) i gost dirigent Nemanja Mitrašević. Na programu će se naći dela domaćih autorki mlađe generacije kao što su Dragana S Jovanović, Ana Gnjatović, ANA Milosavljević i Branka Popović. Pored kompozicija koje su ranije doživele svoju premijeru (Nemiri Dragane S Jovanović, RECTANGLING Ane Gnjatović) na koncertu će premijerno biti izvedene četiri  kompozicije, RED Ane Milosavljević (svetska premijera verzije za gudački orkestar), Stardust Branke Popović , Musica d'autunno i Incanto d'inverno Dragane S Jovanović, koje su  posvećene upravo ansamblu Metamorfozis (Ensemble Metamorphosis) i violisti Saši Mirkoviću. Koncert su podržali Sokoj i Sekretarijat za kulturu grada Beograda. Ulaz na koncert je besplatan. Drugi koncert pod nazivom „Novogodišnji koncert“  biće održan u nedelju 25. decembra 2011. godine u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine sa početkom u 11h. Kako je ansambl Metamorfozis (Ensemble Metamorphosis) u osnovi orijentisan ka izvođenju savremene muzike svih žanrova, pre svega izvođenju domaćih autora umetničke muzike, veći deo programa zauzimaju dela srpskih kompozitora mlađe generacije kao sto su Dragana S JovanovićIncanto d’inverno, ANA Milosavljevć RED i Aleksandar Sedlar Bogoev 3P Concerto. Pored domaćih autora na programu će se naći i delo Battalia à 10 baroknog kompozitora Heinrich Ignaz Franz Biber i Svita u starom stilu(srpska premijera)  bugarsko-engleske kompozitorke Dobrinke Tabakove. U osnovi gudački, ansambl će ovom prilikom  nastupiti u nešto većem sastavu dopunjen harfom, čembalom i harmonikom bez dirigenta i pod upravom violiste Saše Mirkovića. Koncert je organizovan u saradnji sa Kolarčevom  zadužbinom. Ulaz na koncert je  besplatan. [WMAS]

Reklamni plakat simpozijuma „Muzičke prakse Balkana: etnomuzikološke perspektive”

SIMPOZIJUM „MUZIČKE PRAKSE BALKANA: ETNOMUZIKOLOŠKE PERSPEKTIVE” Muzikološki institut SANU i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU organizuju simpozijum „Muzičke prakse Balkana: Etnomuzikološke perspektive”, koji će se održati od 23. do 25. novembra 2011. godine u prostorijama Srpske akademije nauka i umetnosti. Izlaganja na skupu biće na srpskom i engleskom jeziku. Pozivamo vas i da prisustvujete izlaganjima domaćih i stranih stručnjaka, kao i pratećim programima simpozijuma. U petak, 25. novembra 2011. u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” (u saradnji sa agencijom „Jugokoncert”) održaće se koncert srpske tradicionalne muzike (početak u 20h). Ulaz je slobodan. U subotu, 26. novembra 2011. u Etnografskom muzeju u Beogradu održaće se dva zanimljiva etnomuzikološka događaja: predavanje „Muzika u turskom pozorištu senki” (početak u 12h) i radionica „Turski Romi u pokretu: Romski stil plesanja” (početak u 14h). Predavači će biti Gonđa Girgin Tohumku, Ahmed Tohumku i Merve Eken Kucćkaksoj sa Fakulteta turske muzike u Istanbulu. Ulaznica za oba događaja može se kupiti na ulazu po ceni od 300 dinara. Programe navedenih događaja možete preuzeti ovde >> [Organizacioni odbor simpozijuma]

Boban i Marko Marković Foto: Boban i Marko promo

ZAJEDNIČKI KONCERT TRUBAČKIH ORKESTARA BOBANA I MARKA MARKOVIĆA I „FANFARE CIOCARLIA” Dva najpoznatija trubačka orkestra na Balkanu, rumunski „Fanfare Ciocarlia” i srpski Orkestar Bobana i Marka Markovića, održaće koncert 16. decembra u Sava centru u Beogradu, i tom prilikom uživo predstaviti pesme sa diska „Balkan brass battle” („Multimedija records”). Saradnja Markovića i najbržeg trubačkog orkestra na svetu, kako zovu „Fanfare ćoćarlija”, traje duže vreme i rezultirala je zajedničkim albumom. [wmas]

Paganke Foto: Paganke promo

КОНЦЕРТ ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА ТРИДЕСЕТ ГОДИНА РАДА ПЕВАЧКЕ ГРУПЕ „ПАГАНКЕ” Певачка група „Паганке” из Београда, у петак 2. децембра 2011. године обележава 30 година стваралачког рада на пољу неговања традиционалне српске песме. Тим поводом ће заједно са групом „Јенђе”, која обележава 5 година од свог оснивања уприличити концерт у Руском дому у Београду (ул. Краљице Наталије 33) са почетком у 19 часова. [wmas]

Dance For Two / AMAdea records Omot

ALBUM DUO MODERATA OBJAVLJEN U BUGARSKOJ Beogradski sastav „Duo Moderato” je početkom novembra održao promociju svog albuma „Dance For Two” u Bugarskoj. Izdavačka kuća AMAdea–records iz Sofije je organizovala događaj u prestižnoj knjižari „Helikon” koja je bila domaćin. Pored zvanica i ljubitelja etno muzike, prisustvovali su i brojni mediji koji prate ovaj muzički žanr. Među prisutnima je bio i ambasador naše zemlje u Bugarskoj. U svečanoj atmosferi „Duo Moderato” je upriličio mini koncert za prisutne gde je izveo nekoliko popularnih pesama iz svog repertoara. Milan Ignjatović je u izjavi za nacionalnu televiziju Bugarske naglasio da ova saradnja na muzičkom polju ima značaj na polju komunikacija i povezivanja dve kulture i dva naroda. [wmas]

REGGAE SERBIA FEST 2011 BIĆE ODRŽAN U PANČEVU OD 17. DO 20. NOVEMBRA 2011. GODINE Više informacija o festivalu: www.reggaeserbia.com

Vasil Hadžimanov Foto: Miloš Stojanović-Šime

KONCERT POVODOM 15 GODINA POSTOJANJA I RADA VASIL HADŽIMANOV BENDA I SNIMANJA PRVOG LIVE DVD-A 12. NOVEMBRA 2011. U „MADLENIANUMU” VH bend je za 15 godina svog rada neumorno i sa velikim uspehom, nastupao na mnogobrojnim koncertima u Srbiji i inostranstvu. Ova grupa je do sada uspela da izda 4 albuma fusion/jazz žanra, za koje su dobili mnoštvo nagrada i pohvala. Često su, na najbolji mogući način, reprezentovali našu zemlju na različitim festivalima i eventima širom planete. Svojom idejom o kombinovanju balkanskih tradicionalnih, folk ritmova i melodija i zapadnih, modernih muzickih stilova, popularizovali su jazz muziku na Balkanu a ujedno, približili naš balkanski temperamentni i topli zvuk svetu. Sve ovo i još mnogo toga su razlozi da se 12. novembra održi jedan veliki koncert povodom 15 godina rada ovog sastava u sali pozorišta Madlenianum. Pored obeležavanja ovako važne i, za naše jazz sastave, često nedostižne godišnjice, ceo koncert će se snimati u produkciji pozorišta Madlenianum. Publici će posebno interesantno biti da zna da Vasil Hadžimanov bend namerava da od materijala koje zabeleži na ovom koncertu izda jedan DVD.  Ovo je jedan logičan korak da posle 4 studijska albuma, napravi i jedno ovakvo izdanje, pogotovu ako uzmemo u obzir da većina smatra ovu grupu najjačom i najinteresantnijom uživo. [wmas]

OSMI INTERNACIONALNI BEOGRADSKI TANGO FESTIVAL BIĆE ODRŽAN OD 3. DO 6. NOVEMBRA 2011. GODINE U BEOGRADU Velikim Tango Spektaklom, koji će se u četvrtak, 3. novembra u 20 časova održati u Kolarčevoj zadužbini, biće otvoren 8. Internacionalni Beogradski Tango Festival u organizaciji Beogradske Tango Asocijacije. Publici će se predstaviti Beltango quintet, domaći ansambl koji važi za jedan od najpriznatijih svetskih tango orkestara. Na sceni će im se pridružiti tango plesači iz Buenos Airesa, Adrian Veredice & Alejandra Hobert i Daniel Aranda & Annatina Luck, te gosti iz Budimpešte Johanna Kulik, Josip Bartulovič & Santiago Maciel, a na programu će biti numere iz različitih tango epoha. Festival će se nastaviti 4, 5. i 6. novembra gala plesnim večerima u Centralnom domu vojske Srbije i JRB-u, a tokom festivala biće organizovane i majstorske radionice za ljubitelje tanga sa plesnim iskustvom. Programe Festivala svake godine, pored mnogobrojne domaće publike, posećuju i brojni tango turisti iz preko dvadeset svetskih zemalja, jer je Festival, već u prvim godinama svoga postojanja, Beograd i Srbiju ucrtao na nezaobilazno mesto na mapi tango turizma i svetskih tango festivala. Pokrovitelji festivala su i ove godine Opština Stari grad, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ambasada Argentine. Više informacija o festivalu: www.belgradetangofestival.com

Aleksandar Nikolić BTF 2007 Foto: Beltango promo

POZITIVNE KRITIKE POSLE NEDAVNOG NASTUPA ALEKSANDRA NIKOLIĆA U ZAGREBU Aleksandar Nikolić, bandoneonista, osnivač ansambla „Beltango” i promoter tango pokreta u Srbiji, nedavno se vratio iz Zagreba, gde je nastupao kao koncert-majstor u Piazzollinoj tango opereti „María de Buenos Aires” u Lisinskom. Piazzolla je ovu operetu komponovao 1968. godine na libreto urugvajskog pesnika Horacija Ferrera, a koji donosi priču o devojci Maríji. To je priča o putovanju duše, iskupljenju i ponovnom rađanju, koje omogućuje iskrena ljubav. Ta opereta je produkcijski veoma zahtevna, i zato se retko izvodi. Piazzolla je, pišući je, insistirao da pevači solisti budu sa španskog govornog područja, a bandeonista dokazani i priznati virtuoz, jer je opera i pisana za bandoneon. O tome se strogo vodi računa svih ovih godina, a Aleksandar je tamo dočekan i ispraćen sa ovacijama. Mediji u Hrvatskoj su izvestili o ovom događaju, između ostalog: Piazzolla je nezamisliv bez bandoneona, te četverouglaste harmonike koju je izumio Nijemac Heinrich Band, a koja je duboko urasla u senzualnost i u strastvenu suspregnutost argentinskoga tanga (poznato je da je Piazzolla bio virtuoz na tom glazbalu). Bandoneon je bio u rukama majstora, prvog umjetnika s ovih prostora koji tango izvodi na bandoneonu, Aleksandra Nikolića... (www.vjesnik.hr) No kakav bi to tango bio bez bandoneona? Neizostavna karika uspješne predstave bila je sjajna interpretacija bandoneonista Aleksandra Nikolića. Nikolić je zavodio bandoneonom, baš kao što treba biti, a u jednom je trenutku čak i zaplesao tango... (www.jutarnji.hr) Glazbenoj izvedbi Zagrebačkih solista pod palicom mladog Mirana Vaupotića nedostajalo je uglađenosti, zbor Ivana Filipovića mogao se znatnije potruditi oko dikcije španjolskog, no zato je najvažniji član glazbene postave, bandeonist Aleksandar Nikolić, koji je imao nemalu solističku zadaću u tumačenju partiture, ostvario sjajnu ulogu... (www.tportal.hr) [wmas]

VIDI ARHIVU VESTI >>

Nova srpska world music izdanja

Naked, get Naked, Narrator Records	Boris Kovač, Mirror of the voice, Nova misao	Lajko Felix, A bokorbol, B 92	Trio Balkanske žice, Live in Belgrade, Produkcija Starčević

World Music Charts Europe: Top 5 lista - decembar 2011. © Giftmusic 2011

1. TRAVELLER Anoushka Shankar India/Spain  / Deutsche Grammophon; 2. FATOU Fatoumata Diawara Mali  / World Circuit; 3. AAM ZAMEEN: COMMON GROUND Kiran Ahluwalia Canada/India/Mali  Kiran Music; 4. THE UNBROKEN SURFACE OF SNOW / Andrew Cronshaw UK  / Cloud Valley; 5. MADREPERLA / Riccardo Tesi & Banditaliana Italy  Visage/Galileo MC

World Music Charts Europe je osnovalo 1991. godine više evropskih „world music” radio-di džejeva, pod pokroviteljstvom EBU (European Broadcasting Union) i danas broji pedesetak uticajnih autora radijskih emisija ovog muzičkog žanra iz 25 evropskih zemalja (među kojima su i Bojan Đorđević-Radio B92 i Ivana Komadina Radio Beograd 2). WMCE je prestiž stekao svojim mesečnim "playlistama", na osnovu kojih se pravi lista 20 najslušanijih albuma širom Evrope u tom mesecu. Ovu listu objavljuju sve EBU radio stanice, "world music" časopisi, izdavači...  Više: www.wmce.de

VIDI TOP 200 LISTU WORLD MUSIC CHARTS EUROPE ZA 2011. GODINU PREUZMI TOP 200 LISTU WORLD MUSIC CHARTS EUROPE ZA 2010. GODINU PREUZMI TOP 150 LISTU WORLD MUSIC CHARTS EUROPE ZA 2009. GODINU